Sedeći u restoranu koji predstavlja čekaonicu za onaj svet, umorni starac posmatra goste koji predstavljaju njega i njegovu užu porodicu u važnim trenucima njegovog života. Trenuci koji su uticali na njega i porodicu i pretvorili ga u čoveka kakav je bio na kraju svog života. Starac je prinuđen da na ove događaje sagleda objektivno, posmatra ih sa strane, kao sudija i porota tragičnog života ispunjenog žaljenjem, gorčinom i lošim odlukama. U određenom trenutku postaje jasno da je starac zapravo umro i da gleda svoj život.