Usamljeni kompozitor izvršava samoubistvo pred veb-kamerom svog računara. Privučene zvukom pucnja, u stan dolaze njegove komšije, koje čekaju da stignu hitna pomoć i policija. Sve vreme ih snima veb-kamera, a da oni toga nisu ni svesni. Dok čekaju, prekraćuju vreme tako što piju, jedu i igraju šah. Evociraju uspomene na pokojnika, sažaljevaju ga, dižu u nebesa njegovu muziku, iako sve vreme ne mogu da se sete njegovog imena. Dogadjaji poprimaju drugi tok nakon što shvate da je kamera na računaru uključena i da ih sve vreme snima. Polako otkrivamo ličnost pokojnika, kao i jednu širu, satiričnu sliku našeg društva..